недеља, 29. новембар 2015.

DOMAĆE KOBASICE I PRIČA O SLAVONSKOM SVINJOKOLJU




Zahladilo je primiče se 29. Novembar, ti dani me podsećaju na detinjstvo i tradicionalno klanje svinja koje se u svakoj kući obavljalo u te  neradne dane. Pripreme su počinjale  dan ranije kad su se u dvorište iznosili kazani, a sve ih treba vodom napuniti, veliki stolovi, drvena korita za pravljenje kobasica, velike šerpe i posude kojih nikad nije dosta, čengele i ko zna šta sve još.
Čistio se beli luk za kobasice, pripremao kiseli kupus za sarmu, sutra će biti puno posla i svako će imati svoju obavezu. Uveče smo išli ranije na spavanje jer ujutro treba u pola pet ustati.

Loženje vatre ispod dva kazana, polako dolaze komšije, na stolu je već naseckan prošlogodišnji kulen, kobacice i budžola koji se čuvaju za jutarnju mezu pred veliki posao.



Na šporetu vri voda u litrenom lončiću za kafu, miriše kuvana rakija, majstori odlaze napolje i sve počinje...
Klanje, šurenje, tranžiranje mesa..


Žene  peru i ispiraju creva za kobasice, jer kupovna nisu zdrava i niko ih ne koristi..
E sad je samo trebalo uhvatiti nekog dobrovoljca od dece ko će polivati da se to sve lepo obavi.

U kući se već pripremao doručak, pekla se džigerica sa belim lukom, pravio se gulaš i pire krompir.

Deca se igraju oko vatre, peku se ražnjići, prave se ljute pljeskavice.

Iznešeno je i suvo meso napolje, da se gricka uz rad, kuvana rakija greje ozeble noge. Čuje se skičanje druge, zatim treće gice koja je na redu.
U deset sati je doručak gotov i na smenu se ide doručkovati, radovi se ne prekidaju, tranžira se meso, majstori posle doručka prelaze  na kuvano vino sa karanfilčićima. Baka u strahu da se neće sve na vreme stići  i kako treba obaviti   dovikuje : "sipaj malo vode u vino da se ne napiju treba ovoliki posao završiti.  Iako su svi pijuckali, niko nije pijan. Atmosfera je uvek bila vesela, prepričavale su se razne dogodovštine, pričali su se vicevi. Šalili se na račun domaćina, pa ko god prođe pored kuće, neko bi povikao : "dođi na večeru", tad nastaje smeh, ali posao napreduje brzo, ekipa je uigrana i iako zebu prsti secka se slanina za čvarke, odvaja se slanina za sušenje.



A u kući vrućina, šporet je pun šerpi i lonaca, savija se sarma, supa već kuva. Kvasac za salenjake je narastao ... Oči suze od rena koji se renda. Ko preživi pričaće.



Napolju  je kuvano meso za krvavice, vadi se na stolove da se hladi, svi prilaze da malo zameze. Pijucka se vruća kafa i kuvano vino. Meša se meso za kobasice i kulene, svi probavaju da ocene da li je to taj ukus. Prave se tanke kobasice, kulenove seke, kuleni. Odvaja se meso za budžole, obrađuju se šunke za sušenje.

Na večeru dolaze svi koji su radili i njihove porodice. Gosti se skupe kao za slavu, a sve se mora završiti dok ne padne mrak, a to je oko 4 sata. Supa, kuvano meso iz supe, paradajz sos, ren, najukusnija sarma, pečene kobasice, (pa moraju se probati), pečene krmenadle i za kraj naravno salenjaci sa domaćim džemom od šljiva.


Oko pola četiri do četiri sata majstori završavaju posao, mast je istopljena,






 čvarci oceđeni, jedna tura masnijih za starije i jedna tura "čipsa"za decu.


Kobasice se nose u pušnicu,
meso za sušenje se soli i slaže u drvene kace, stavlja se u pac.





Žene peru sudove i radovi se privode kraju. Komšije koje su pomagale idu kući da se srede, presvuku i za sat vremena se vraćaju na večeru.
Stolovi su postavljeni, večera je gotova, svi se skupe, uz večeru se nastavljaju šale, vrlo često se završi pesmom . Žene rumene u licu od zime, umora i kalorija, troše zadnje atome snage, peru sudove, pomažu da se spakuje preostala hrana za sutra, jer svi će u 11 sati ponovo doći na doručak.

Na polasku kući svako dobije kesicu u kojoj je spakovana jedna mesna, jedna krvna kobasica, jedna krmenadla i kesica čvaraka. Komšija koji je sledeći domaćin, isto tako pakuje svima koji su bili.
Kad se svi raziđu ostaje još pakovanje mesa  u zamrzivač do kasno u noć, zatim  tuširanje, spavanje i velika briga je pala sa tereta. Kod komšije će ipak biti opuštenije..


Iako naši stari nisu nikad koristili recept za kobasice i kulene, oni su to radili sa dugogodišnjim iskustvom, napisaću vam najbolji  recept za Slavonske kobasice koji je usavršio moj brat, a po kom mi danas pravimo,

DOMAĆE SLAVONSKE MESNE KOBASICE 




na 10 kg mlevenog svinjskog mesa

170 gr soli
15 gr mlevenog bibera
100 gr belog luka
50 gr ljute paprike
35 grama slatke paprike
1 kašika šećera, koja se i ne mora staviti.

Meso se odvaja dok se obrađuju veliki komadi, mora biti 25%  masnoće, da ne budu presuve kobasice . Ako kupujete meso najbolje je kupiti meso od svinjske plećke.

Meso se samelje, dodaju se začini, prokuva se malo vode, toliko da se prelije sitno iseckan beli luk.
Stavi se u cediljku i u meso se procedi samo voda, a luk se baci. Meso se mora dobro izmešati, kroz prste ga propuštati.



Crevo se navuče na top i polako da nema vazduha u kobasicama, okretati i puniti.




Čačkalicom, bockati crevo za vreme punjena ako primetite da ima balončića, vazduha u njima.
Okačiti kobasice u pušnicu, odimiti ih, zatim staviti na promaju da suše.






10 коментара:

  1. Bobo tekst je odličan,svaka ti čast...mogu li ga staviti na medarsku stranicu? Pozzz ...Slobodan.

    ОдговориИзбриши
  2. Kako je lepo, ali ima mnogo posla!ANA

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To je veliki posao, ali radi se jednom godisnje, a u proizvodima se uziva tokom cele godine..

      Избриши
    2. To je veliki posao, ali radi se jednom godisnje, a u proizvodima se uziva tokom cele godine..

      Избриши
  3. Sećam se tih svinjokolja po Vojvodini još iz doba detinjstva i mladosti, to je nešto najlepše što pamtim iz tog vremena. Živeli smo u Zemunu i svake zime za 29.smo klali svinju od preko 200kg. Sad višenematako velikih svinja, a to je bilo dovoljno za godišnju potrošnju četvoročlane porodice. Tad se nije toliko jelo mesa kao sad,a kuvalo se isključivo na masti, ulje samo za salatu... i svi smo bili zdravi, narod se družio zabavljao... nostalgija...

    Divan ti je post Bobo,u meni budi tople uspomene na taj srećni period.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mi smo prošle godine klali tako veliku svinju, ove godine dve manje. Ništa iz prodavnice nemože zameniti domaće. Ja oduvek kuvam samo na masti,a ulje koristim samo za salate. Hvala i drago mi je da Vam se post dopao.

      Избриши
  4. Rasplakali ste me dok sam citala tekst, jer smo i mi nekada (rodom sam iz Vukovara) i u isto vreme imali svinjokolje i sve je isto samo smo mi umesto salenjaka imali krofne. Zivim vec 18 godina u Norveskoj i ovakvi ekstovi bude u meni divna secanja. Veliko Vam hvala na ovome.

    ОдговориИзбриши
  5. Prelep tekst. Ja sam rodom iz jednog sela zove se Drljace blizu Sunje. Kod nas se sve to radilo svake godine.

    ОдговориИзбриши

hvala Vam što me pratite